Спомен црква са костурницом подигнута је 1928. године, као задужбина Краља Александара Карађорђевића. Одлуком Градског завода за заштиту Скопља црква је заштићена 1987. године. Унутрашњост храма је украшена копијама фресака српских средњовековних манастира – Грачаница, Жича, Студеница, Сопочани, Старо Негоричане, Милешева, Дечани
Костурница се налази испод целе површине цркве. У њој су били посмртни остаци 3.200 ратника погинулих на оближњем брду Гази баба, затим на Топани, а ту су прикупљене кости и ратника сахрањених на градском гробљу у Скопљу. Посмртни остаци српских ратника смештени су у дрвеним одељцима са њиховим именима.
У костурници се налазе две мермерне плоче. На белој мермерној плочи урезан је текст следеће садржине: "неумрлим борцима палим за славу и величину отаџбине првим регрутима Јужне Србије Вардарског, Брегалничког, Косовског и Ибарског пука 1914. – 1918. Њихови ратни другови".
На другој, делимично оштећеној мермерној плочи је записано: "У име Оца и Сина и Светога духа овај у славу Светог Арханђела Михаила сазидан војничком гробљу у Скопљу за време владавине агочестивог Краља Срба, Хрвата и Словенацасандра I Карађорђевића и заузимањем команданта III Армијске области Миливоја Зечевића, армијског ђенерала, освети на дан 8/21.XI 1928. г. православни скопљански Митрополит Варнава - Амин".
Поред монументалног Споменика победи Српске војске у Кумановској бици, који је 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића, изграђен на брду Зебрњак код Куманова, посебно значајан српски војни меморијал у Републици Македонији представља Спомен-храм светог архангела Михаила у Скопљу.
- Ова репрезентативна православна једнокуполна богомоља са јасно профилисаним звоником изнад нартекса подигнута је у близини скопске Аутокоманде у раздобљу по окончању Првог светског рата.
- Грађевина у својој основи има уписан грчки крст изнад чијег средишта се издиже монолитна висока купола.Јасно дефинисани нартекс, наос са две наглашене певнице и импозантна полукружна апсида чине основне контуре овог здања наглашене монументалности и висине. Ова репрезентативна богомоља добила је временом и специфичан назив - Храм славе.
- У подземној крипти, која се налази непосредно испод самог олтарског прстора, похрањени су посмртни остаци великог броја припадника Српске војске страдалих у борбама током Првог светског рата. У питању су били војници Вардарског, Брегалничког, Косовског, Битољског и Ибарског пука.
- Камен темељац Храма славе свечано је постављен 19. јуна 1930. године. Аутор богомоље био је архитекта Константин Хоменко. Градња цркве која садржи поједине карактеристике рашке стилске школе окончана је 1935. године, а освећена 27. маја исте године. Унутрашњност богомоље украшена је фрескама површине око 210 м2. Аутори живописа били су Иван Дики,, Борис Обраснов и барон Никола Мајендорф. Иван Шевцов