Самоград датира из раног хришћанског периода (IV - VI нове ере).То је јединствен манастирски простор на којем се налазе остаци зидина двије цркве, од којих је једна из ранохришћанског период, а друга саборног типа, очигледно моравског стила из периода Немањића.Манастирски простор обухвата 1.2 hа , терасастог облика у три нивоа, а окружен је са седам стијена (кликова) који се уздижу у висину од 40 до 80 метара, правилно распоређених у круг. Видни су остаци бедема између кликов.У неким документима се још назива седмоклики град или камен град.Помиње се податак да је Самоград био јак духовни културни и економски центар све до најезде Османлија када је по неким подацима похаран и спаљен 1452-1454 године.